Било некад, сад се само снева; сада било, у сну се не снило
Иако граматички неисправна реченица у наслову, сви ће после прочитаног текста врло добро разумети шта сам хтео да кажем тиме.
Из године у годину, како све чешће ова накарадна фарса од демократије у нашој земљи доживљава неуспехе, афере, цехове разних типова, сећање на „ону Југу“, на „она времена“ све се чешће враћа код оних људи који су имали среће да та времена искусе. Скоро сам у новинама прочитао једну одличну паролу која каже „Друже Тито, скренули смо с' пута, сад нас ј..е и курта и мурта“. Заиста лепо речено. Можда лично не бих ову поруку упутио Титу, али аутор ове реченице нимало није погрешио у њеном другом делу. Корупција, моћ у рукама погрешних људи, а пре свега искомплексираних политичара, интегрисање мафије у државне системе, као и вишегодишње вођење погрешне спољне политике у којој смо се свету представили као кукавни слабићи које, свако мало јачи може да прегази, довели су до тога да слика о нама буде замагљена и мутна. Дозволили смо себи ситуације да од једног човека, нпр. Сержа Брамерца, нама зависи даља европска интеграција (која нам је у овом тренутку непотребна јер нам се држава дезинтегрише). Међународна заједница нас сваким даном и сваким својим поступком све више омаловажава. У очима европљана и „развијеног“ запада ми смо примитивни дивљаци, брђани који нису напредовали даље од каменог доба. Све би било другачије да смо се потрудили, као нпр. један Ахмединеџад и уз њега ирански народ, да набавимо или направимо једну нуклеарку, па би разговори, са прстом на црвеном дугмету, били богами итекако другачији. Они дивљаци из пећине више не би били то, а настрани западњачки политичари би бирали речи којима описују Србију и њен народ.
Господин Тадић, иначе поносни носилац дипломе завршеног курса „Како упропастити војску“, као и првог места са такмичења у цепању државне територије, најавио је по ко зна који пут, одлучну и ефикасну борбу против корупције. Заборавих да кажем да је тренутно у току такмичење за улазак у гиниса, а тема је, што више пута поновити „борба против корупције“. Па господине Тадићу, познато је да се чишћење увек започиње из своје куће и свог дворишта, па изволите, метлу и пајалицу у руке, и једном, за промену, закопчајте дугме на кошуљи и ставите кравату, изгледаћете озбиљније.
Док се озбиљне речи не претворе у озбиљна дела, ми ћемо и даље живети у кошмару, а сањарити јаву у којој се нећемо задуживати кредитима које не можемо отплатити, у којој ћемо возити нова кола, отићи два пута годишње на одмор и у којој ће одговорни људи, сами подносити оставке због неодговорних поступака и дела итд. идт. Да,да, сада следи закључак-све претходно набројано било је могуће пре само двадесетак година, а сада се чини тако далеким, и у историји и у будућности. Носталгија ће нас мучити барем још деценију, ако се што пре не опаметимо и променимо своје ставове. Људи теше себе „Добро, од овога не може горе“, али зашто смо уопште дозволили да до тога дође. Докле год будемо на власти гледали користољубиве, поткупљиве политичаре који образа и невиности уопште и немају јер су и силовали и били силовани, докле год не пробудимо у нама сложност и одлучност да нешто променимо, да се побунимо против нечега што нам не одговара, бићемо угњетавани, условљавани, гажени и омаловажавани. Промена као да није ни било. Промене тек следе. Да ли нисмо, или не желимо тога да будемо свесни, али бурна су времена тек пред нама.
Леополд Ткачик
